Informacione Tehnologije - Srbija

Pravimo softver za strane kupce!

Odavno su punoletne. U proseku "gaze" treću deceniju. Mašine i oprema srpskih preduzeća uveliko zaostaju za evropskim "tinejdžerima". Dok naše proizvode stvara alat star oko 26 godina, u EU koriste opremu najmanje deset godina mlađu. Znaju i srpski privrednici da bi zaradili više i bili konkurentniji da koriste moderne tehologije, ali većina za to - nema novca. A nema ga ni u državnoj kasi.

Saradnja fakulteta, instituta i kompanija najbolja je, kažu upućeni, u energetici. Ne zaostaju mnogo ni u telekomunikacijama i informacionim tehnologijama.

- Dosta pažnje poklanjamo prehrambenoj industriji tako da se i u tom sektoru trude da prate razvoj - kaže Mihailo Vesović, rukovodilac Centra za inovacije Privredne komore Srbije. - Problem je u metalskoj, mašinskoj i hemijskoj industriji. Tu bi i ulaganja u moderne tehnologije bila najskuplja. U tim granama nema ni toliko stranih investicija, što je jedan od razloga za takvo stanje. Verujem da bi bilo dobro nekako obavezati strane ulagače da finansiraju i naučne istraživačke centre.

Ulaganje u moderne tehnologije, objašnjava Vesović, pokreće lanac konkurentnosti. Ne samo kompanije, već čitave privrede. Raste i nivo obučenosti radnika, jer oni upravljaju novim tehnologijama.

- I nije problem da naša preduzeća nemaju svest koje su prednosti ulaganja u modernizaciju, već je realnost da su to firme koje se konstantno bore sa blokadom računa i opstankom na tržištu - dodaje Vesović. - I od države, koja ima problem sa deficitom budžeta, teško je očekivati značajna ulaganja u istraživanja i razvoj. Po Lisabonskom sporazumu evropske zemlje ulažu tri odsto svojih bruto domaćih proizvoda u ovu oblast. U Srbiji ulaganja iznose 0,35 odsto BDP. Deset puta su manja. Čak dve trećine tog ulaganja u Srbiji stiže iz privatnog sektora, a svega trećina iz budžeta i to u bazična naučna istraživanja.

Najveći potencijal u srpskoj privredi mnogi vide u oblasti informarcionih tehnologija. One su, međutim, i dalje pre svega naš izvozni adut.

- Na IT gledam prevashodno kao na izvozni proizvod, ali ne tako da naše kompanije rade za strane gazde, već kroz model gde naši pametni umovi kreiraju sopstvenu intelektualnu svojinu, proizvode tehnologije i prodaju ih globalno - smatra Vladimir Prelovac, vlasnik kompanije "Devana tehnolodžis". - U IT-u nema potrebe da se vezujete za lokalno tržište. Sve što napravite internetom možete odmah da distribuirate i do korisnika na Novom Zelandu. Apsolutno sam ubeđen da su moderne tehnologije put da Srbija dugoročno postane vodeća ekonomija u ovom delu Evrope. Imamo neverovatan potencijal. Sve što je potrebno, po mom mišljenju, jeste da državni vrh pokrene jedan veliki i ambiciozan projekat za popularizaciju IT preduzetništva u Srbiji. Smatram da isto treba uraditi i po pitanju poljoprivrede koje je drugi neiskorišćeni potencijal Srbije.

"Devana tehnolodžis" proizvodi aplikaciju koja pomaže korisnicima da održavaju svoje internet sajtove. Koristi je više od 70.000 klijenata u svim državama sveta.

- Postoji čitav jedan talas mladih IT firmi koji hoće i žele da pomognu pre svega sebi, ali i posredno državi kroz svoje prihode - dodaje Prelovac. - Bez fokusa i zalaganja države taj proces će trajati 150 godina umesto 15 godina, koliko je dovoljno da nas IT i poljoprivreda učine najbogatijom nacijom Balkana.

Istraživanja Evropske komisije svrstava nas već godinama u grupu umerenih inovatora, ali i beleži napredak. U 2007. srpska inovativnost je bila na nivou od 48 odsto evropskog proseka, a u poslednjem istraživanju smo dostigla 65 odsto. Bolji rezultat dugujemo pre svega rastu inovativnosti malih i srednjih preduzeća.